Najčešći izbor muškaraca, najveća želja većine žena… Kako da izaberete pravi dijamant?
Da biste odabrali pravi dijamant za neophodno je da poznajete njegove karakteristike. U tome vam pomaže 4C za Color, Cut, Clarity, Carat.
Color (boja) – Boja dijamnta varira od bele do žute, a najvredniji su upravo bezbojni tj. beli. Tabela pokazuje sistem vrednovanja po boji Američkog gemološkog instituta. Rejting od D do J predstavlja najpoželjnije dijamante. Tako na primer, dijamant sa intenzivnom nijansom plave boje vredi više od dijamanta s nijansom žute boje.
Među ženskom populacijom najtraženiji su ružičasti dijamanti, koji su najređi i najskuplji. Drugi najređi dijamanti su prirodni zeleni dijamanti. Njihova boja predstavlja rezultat radijacije atoma, budući da radijacija narušava strukturu kristala čineći pritom selektivnu apsorpciju. Ali ona retko zahvata čitav dijamant i najčešće se stvaraju samo divne šare. Primer savršenog zelenog dijamanta je besprekorni dijamant "Dresden Green".
Cut (sečenje) – Savršeno obrađen dijamant blista, dok loše obrađen dijamant deluje mutno i tamno. Brilijant je obrađen dijamant, a brilijantska obrada podrazumeva 57 faseta, što znači 57 fino obrađenih ivica. Međutim, morate razlikovati oblik od sečenja. Oblik koji birate stvar je ukusa i dijamanti mogu biti sečeni u različitim oblicima. Najpopularniji su zaobljeni brilijanti (okrugli), markiz, princezin stil (četvrtasti), kruškoliki, samragdni, ovalni i u obliku srca. Zaobljeni briljanti su ujedno i najskuplji, jer se 50% nebrušenog dijamanata gubi prilikom oblikovanja što je znatno veći gubitak nego kod ostalih oblika. Obrađivači najviše vole princezin stil obrade jer se mnogo manje materijala troši u odnosu na ostale. Najvažnije je koliko je dobro dijamant isečen u željenom obliku.
Clarity (čistoća) – Skoro svi dijamanti imaju prirodne nečistoće zvane inkulzije, koje apsorbuju svetlost i omogućavaju reflektovanje te iste svetlosti kroz kamen. Inkluzije u centru kamena su mnogo vidljivije nego inkluzije koje su po strani. Čistoća svakog dijamanta može biti narušena s dve vrste inkluzija: unutrašnjima i spoljašnjim, dok je većina unutrašnjih inkulzija rezultat loma hemijske strukture određenog dijamanta. Što je dijamant čistiji, njegova vrednost je veća, međutim oni su veoma retki. Njihovu čistoću određuju stručnjaci pod uvećanjem od 10 puta. Inkulzije vidljive golim okom ocenjuju se kao I.
Carat (karat, težina dijamanta) - Prema standaradu 1 karat podrazumeva 0,2 grama. Mnogi misle da je težina dijamnta primarna, međutim kombinacija svega navedenog čini dijamant manje ili više vrednim.
Pravi ili lažni?
Tehnologija je danas toliko napredovala da je veoma teško na uočiti razliku između lažnog i pravog nakita. Međutim, važno je da dobro poznajete dijamant koji želite da kupite, da obratite pažnju na metal koji se nalazi ispod dragog kamena jer je kod lažnih dijamanata obično i metal slabog kvaliteta. Kupujte samo u zlatarama proverenih brendova i obavezno tražite sertifikat o autentičnosti dragog kamena koji kupujete, kao i sertifikat o samoj prodavnici, koja svojim imenom garantuje kvalitet.
Međutim, nekada ni pravi stručnjaci ne uoče razliku između lažnog i pravog dijamnta, jer se lažni prave od mešavine silicijuma i ugljenika pod imenom “moisanit”, koja neverovatno liči na pravi dijamant, a deset puta je jeftiniji. Tehnički gledano, moisanit je bolji, jer na skali jačine, dijamant ima 10, kockasti cirkon 9, a moisanit čak 9,25. Otkrio ga je u laboratoriji Anri Moisan, po kojem i dobio ime i njegova boja naginje ka zelenoj ili sivoj.
Zbog rizika koji nosi kupovina vredne stvari kao što je dijamant, možda je bolje da onda potražite drago kamenje koje jeste manje vredno, ali je provereno da za novac koji dajete dobijate traženi kvalitet. Najčešće alternative dijamantu jednako lepe ali jeftinijie su "kockasti cirkon" (Cubic Zirconia) i "moisanit" (Moissanite).
Početak tradicije
Dijamanti se smatraju simbolom večne ljubavi zbog svoje retkosti, črstine i lepote. Svake godine se u Americi potroši oko 7 milijardi dolara za kupovinu dijamantnog prstenja, što veridbu danas čini jednim od najunosnijih biznisa. Međutim, nije oduvek bilo tako. Tradiciju poklanjanja dijamantskog vereničkog prstena prema predanjima počeo je austrijski nadvojvoda Maksimilijan 1477. godine kada je verenici Mariji iz Burgundije poklonio zlatni prsten sa dijamantom. Vekovima su samo kraljevi i aristokratija mogli da poklanjaju ovakav zalog ljubavi, ali sada je dijamantno prstenje dostupno većini populacije.
Коментари
Постави коментар