Cveće za bidermajer
Izbor bidermajera uglavnom se bazira na celokupnom stajlingu ili se mlade odlučuju za omiljeno cveće, uglavnom ruže. Međutim, cveće ima svoju simboliku koja vam može pomoći da izaberete najbolji buket za svoje venčanje...
ANEMONA
Cvet je dobio ime po grčkoj reči anemos što znači znači vetar, a legenda o anemonama ih povezuje i sa Adonisom, pa ih zovu i Adonisovim cvetom. Prema jednoj legendi, Adonis je bio nestašni zgodni mladić kojeg su obožavale dve boginje. Jedna je bila boginja podzemnog sveta Persefona a druga je bila boginja ljubavi i lepote Afrodita. On je provodio pola godine u podzemlju sa Persefonom a drugi deo godine na zemlji sa Afroditom. Međutim, boginja Artemis, zaštitnica čednosti, saznala je za Adonisove ljubavnice i ubila ga je dok je on bio u lovu. Prema legendi, Afrodita gorko zaplakala nad njenim mrtvim ljubavnikom i od njenih suza koje su pale na zemlju izrasle su anemone. Drugi mit kaže da je Adonis poginuo u borbi sa pobesnelim veprom koji je bio razljućeni i ljubomorni Ares, a iz njegove krvi koju jeAfrodite zalila nektarom izrasla je anemona. Prema nekim verovanjima buket belih anemona dobar je za dušu i lekovit za vid. Sve što treba je da gledate u bele rascvetale anemone desetak minuta i zamor očiju će nestati.
Najčešće se koristi na venčanjima jer simbolizuje biranje voljenog bića. U staroj Grčkoj ljiljan bio je posvećen vrhovnoj boginji Heri, kraljici neba, zaštitnici braka i potomstva zbog svoje lepote i izuzetnosti. Prema mitu, liljani su nastali iz kapljica Herinog mleka koje su pale na zemlju. Beli ljiljan je pogotovo simbol uzvišenosti i čistoće i kao rajski cvet povezuje se s verskim svetkovinama - simbol beskrajne lepote, sreće, besmrtnosti i spasa. Beli ljiljan se vezuje za nevinost i čistoću, žuti za neistinost i obmanu, a ljubičasti za povratak sreći.
Ruža je antički simbol boginje ljubavi, a prema jednom mitu izrasla je iz zemlje kad je Afrodita prvi put stala na kopno. U Rimu često su bile ukras hetera, odnosno kurtizana, pa ih je zbog povezanosti s telesnom ljubavlju hrišćanstvo u početku odlučno odbacivalo. Kasnije dobijaju ponovo svoj ugled i u hrišćanstvu, ali ovaj put kao simbol duhovne ljubavi. Tako crvena ruža najprije simbolizuje Marijinu ljubav i patnju zbog Isusove smrti, a bela ruža čistoću i bezgrešnost. U zavisnosti od boje, ruže poseduju širok spektar značenja i samim tim se primenjuju u raznim situacijama.
Dalija simbolizuje uzvišenost i eleganciju. U Evropu su je iz Meksika, gde je nacionalni cvet, doneli konkvistadori i izazvali njome veliku senzaciju. Postala je toliko popularna da su se ljudi koristili spletkama i prevarama kako bi se domogli njenih sadnica. Navodno su je čak krali iz vrtova carice Jozefine, Napoleonove žene.
BOŽUR
Cveće prkosa, luksuza i hedonizma, poreklo svoje simbolike nosi s Istoka, gde zbog svog gordog držanja i crvene boje (boja života, lepote i bogatstva) simbolizuje čast i bogatstvo. Kod nas je prihvaćena simbolika srećnog braka i prosperiteta. Ubraja se u magijske biljke, naročito ako je njegov rizom iskopan za vreme prolećne ravnodnevice. U Srbiji je božur često korišćen u ljubavnoj magiji, u onim strasnim trenucima u kojim devojka želi da osvoji srce mladića koji joj se dopao. Prema verovanjima u narodu, kada je okačen iznad kolevke, koren božura čuva novorođenče od urokljivih pogleda. Božuri su počeli da se gaje pre više od 2000 godina, više iz medicinskih razloga nego kao ukras.
U staroj Grčkoj karanfil je bio simbol naklonjenosti bogova, a doslovan prevod s grčkog glasi „božanski cvet“, dok je u hrišćanstvu postao simbol raspeća a time i žrtvovanja, milosti i ljubavi. Beli karanfil je simbol Marijine čistoće i ljubavi. Na Istoku je karanfil simbol ljubavi i dolaskom u Evropu postaje simbol verenika i ljubavne naklonosti. Posebno se ovo odnosi na ružičaste karanfile.
Hrizanteme su poreklom iz Japana i tamo simbolizuju dug život, obilje i sreću. Međutim, u ona je toliko povezana s motivom smrti i umrlima da je skoro nezamislivo primjenjivati je u drugim prilikama. Upravo zbog toga u novije su vreme uzgojene sorte sličnije ivančicama, a išlo se čak tako daleko da im se menjao i botanički naziv, te danas hrizanteme postaju sve prihvaćenije kao cveće za svečane prilike pa čak i za venčanja.
Orhideja je egzotičan, prefinjeni i ekstravagantni cvet koji ismbolizuje ljubav, romansu, erotiku i želju za intimnošću. U Kini orhideje su se često povezivale s plodnošću i oplodnjom i smatralo se kako pomažu pri začeću i jamče roditeljstvo. U antičkoj Grčkoj verovalo se da pomoću gomolja mogu kontrolisati pol nerođene dece i bio je toliko vezan uz žensku populaciju, da je čak jedan biljni rod orhideja (Paphiopedilum) dobio naziv prema hramu boginje ljubavi Afrodite.
ZUMBUL
Zumbul je dobio ime po Hijacintu, lepom mladiću iz Grčke mitologije. Prema legendi, princ Hijacint bio Apolonov ljubavnik. Jednom prilikom su njih dvojica vežbali bacanje diska kad je odjednom Hijacinta pogodio u glavu disk koji je skrenuo s puta ljubomorni Zefir, koji je i sam voleo Hijacinta. Kada je Hijacint umro, Apolon je bio skrhan od bola i prokleo je svoju besmrtnost želeći da se pridruži svome ljubavniku u smrti. Od njegove krvi Apolon je stvorio zumbul, a Apolonove suze su postale latice. Kod Grka je bio simbol lepote, izvrsnosti i plemenitosti i za njega se veže pojam večne ljubavi. Divlji zumbul vodi poreklo iz Turske i Bliskog Istoka, a u Evropi se odgaja još od vremena starih Grka i Rimljana. Simboliše lepotu, strast ljubavi, božansku milost i najvišu mudrost.
U Kini se suncokret smatra hranom besmrtnosti, a prema grčkoj mitologiji nastao je od morske nimfe Klitije koja je pobegla u pustinju nakon što ju je napustio bog sunca Apolon, kojem je bila draža Kitijina sestra. Bez jela i pića sve do svoje smrti pogledom je pratila sunce, a nakon što je umrla pretvorila se u suncokret. Zbog toga on simbolizuje obožavanje i snagu.
Prema grčkoj mitologiji, ovaj cvet nastao jeetako što je boginja Nemeza kaznila tako što ga je dovela na jezero u kojem se jasno ocrtavao njegov lik. Gord i opčinjen svojom lepotom, smrtno zaljubio sam u sebe i upao u jezero, posegnuvši za sosptvenim likom. Prema drugoj verziji, ostatak života proveo je na obali pokušavajući dohvatiti svoj lik koji je uvek bežao kad god bi dodirnuo vodu. Jednog dana su na obali umesto nesretnog Narcisa vodene nimfe pronašle cveće koje su nazvale po njemu. Zbog toga su danas narcisi simbol samoljubivosti, samodopadnosti i neuzvraćene ljubavi. No ovaj je cvet, koji među prvima nikne iz snežnog pokrivača, i simbol ponovnog buđenja, rođenja i novog početka.
Simbolika lala je veoma skromna jer je cvet kasno stigao u Evropu, ali je zato lepota i neobičnost neopsporna. Dospevši iz Persije u Evropi je postala pravi hit, što je kulminiralo poznatom "tulipomanijom" od 1634. godine do 1637. godine. U to vreme cene samo nekoliko lukovica na holandskoj berzi dosezale su vrednost solidnih nekretnina u gradu. Nije zato ni čudo da je u Evropi postala simbol bogatstva, raskoši, lepote, ali i oholosti i uobraženosti. U Persiji lale simbolizuju lepotu, zaljubljenost i čežnju. Prema nekim verovanjima, ružičaste lale označavaju brižnost, ljubičaste kraljevsko dostojanstvo, a bele opraštanje.
Коментари
Постави коментар