Ziveti svesno

Gerberi su kod nas nepravedno ostavljeni po strani kada je izbor cveća za svadbe u pitanju. Uglavnom se vezuju za tužne događaje i asociraju na skromnost. Međutim, gerberi su peti omiljeni cvet na svetu i simbolišu prijateljstvo, nevinost, snage i veličine, jer njegove latice ostaju otvorene i tokom noći. Posle suncokreta, gerberi simbolišu sunce i vedrinu.  Gerber je otkriven 1884. godine na jugu Afrike i ime je dobio po Traugottu Gerberu, nemačkom fizičaru koji ih je skupljao na danskom poluostrvu Jutlandu. Vrlo brzo je ovaj cvet postao popularan, pogotovo u Holandiji, koja je pored Kolumbije, njegov najveći izvoznik. Raznolikost u bojama i vrstama čini ga zanimljivim cvetom i u svetu ga rado poklanjaju za rođendane, slavlja, a crvene gerbere poklanjaju i za Dan zaljubljenih. Jedina boja u kojoj gerber ne postoji je plava - u svim ostalim bojama ga možete naći i njime   dekorisati sve - od pozivnice do sale.  Ovo je moj tekst ya blog....

Žuta boja venčanice je veoma popularna u industriji venčanja, a u život su je vratile rane 70-e. U to buntovno vreme mlade su ponovo šetale do oltara u venčanicama limun žute boje, svetlo roze ili boje zelenog lajma. Kraljica Ana Bolen nosila je haljinu žute boje na venčanju sa Henrijem VII. Žuta je boja Sunca, radosti i energije, a u Maroku mlade nose venčanice u ovoj boji jer se smatra da tera demone i zlo. U heraldici žuta simbolizuje hrabrost i plemićko poreklo. U Kini i Japanu ona je simbol hrabrosti, a na Zapadu nade. Danas je devojke koje se nadaju dobroj budućnosti u braku rado oblače, ali se najčešće odlučuju sa bledo žutu, nego za limun žutu boju. Ove haljine najbolje pristaju devojkama svetle puti.

Zar nema lepšeg simbola večne ljubavi od položene osmice koja označava beskonačnost? Prvi put ga je zabeležio engleski matematičar John Wallis (1616-1703), u svojoj knjizi Arithmetica Infinitorum 1655. godine, a onda ga je ponovo uveo Jakob Bernoulli (1654-1705) u knjizi Ars Conjectandi. Beskonačno je pojam koji se koristi u matematici, filozofiji, teologiji i svakodnevnom životu i nije iskustven, jer ga nije moguće videti, opipati ili na bilo koji čulni način spoznati. Tako asptraktan, a opet tako važan za ljudski rod, a posebno za matematiku. U matematici postoji beskonačno velika veličina, ali takođe i beskonačno mala veličina (što je skoro isto što i nula). To količina koja nije konačna. Kada se govori o beskonačnosti vremena, upotrebljava se izraz večnost.